Prečišćavanje otpadnih voda


Statistika pokazuje da se u Srbiji godišnje prečisti samo 15 posto otpadnih voda koje se ispištaju u kanalizaciju. Veliki broj gradova I opština I nema pogone za prečišćavanje otpadnih voda I ako ih ima oni su uglavnom zastareli.

Većina otpadnih voda se do polovine prošlog veka ulivalo u jezera I reke čime je značajno narušen eko sistem I značajno je dovelo do izumiranja brojnih biljnih I životinjskih vrsta. Od početka ovog veka podigla se svest o otpadnim vodama.

Prečišćavanje otpadnih voda se danas obavlja I preko Bioloških septičkih jama.
Predanosti bioloških septičkih jama u odnosu na klasične  septičke jame  su:

  • Manjih su dimenija
  • Manji operativni i investicioni tokovi
  • Automatski rad posrojenja
  • Nikakvi mirisi nisu prisutni u zoni rada sistema za prečišćavanje
  • Veliki obim prečišćene vode se dobija koji kasnije može da se koristi za navodnjavanje kao i za dalje ispuštanje u vodene tokove i u eko sistem
  • U period od 1 do 3 godine se vrši uklanjnje mulja ,što ima za rezultat veliku uštedu u odnosu na klasične septičke jame
  • Maksimalna sigurnost pri radu

preciscavanje otpadnih voda

Kako rade prečistači otpadnih voda?

Proces prečišćavanja otpadnih voda u našim postrojenjima temelji se na efikasnom korišćenju bioloških procesa u kojima aktivni mulj igra ključnu ulogu. Ovaj proces započinje kada mikroorganizmi, prisutni u aktivnom mulju, dolaze u kontakt sa organskom materijom u otpadnoj vodi. Zahvaljujući aeraciji, odnosno procesu dodavanja kiseonika, stvaraju se idealni uslovi za mikroorganizme da razgrade organske zagađivače. Kiseonik se dodaje putem kompresora, čime se osigurava dovoljna količina ovog gasa za respiraciju mikroorganizama, što je ključno za efikasno razlaganje organske materije.

Kako mikroorganizmi konzumiraju organske materije, oni rastu i umnožavaju se, pretvarajući zagađivače u stabilnu biomasu, koja se zatim može lako odvojiti od prečišćene vode. Ovaj proces ne samo da uklanja štetne materije iz vode, već i transformiše otpadnu vodu u sigurniji i čistiji oblik koji može biti vraćen u prirodne vodotoke ili ponovo iskorišćen.

Faze prečistača otpadnih


Postoji više faza kroz koje otpadne vode moraju da prođu to su takozvane faze rada SRB sistema:

Prva faza je ulivanje otpadne vode u prečistač tj biološku septičku jamu – otpadna voda se uliva u bio septičku jamu tako što ulazi u rezevoar kroz cev za ujednačeni tok. Ulazna cev je velličine kao I postojeće cevi koje su instalirane na objetku (kuće, hotel, fabrike…)

Druga faza je faza Areacije – tokom ove faze vrši se intenzivirano dovođenje kiseonika putem kontrolne table. Dovođenje kiseonika – areacija se vrši naizmenično sa fazom mirovanja, kako bi se podržao biološki process, vreme trajanja faze aeracije je oko 5 minuta. Turbulencija izazvana podizanjem mehurića kiseonika meša sadržaj unutar rezervoara I rastvara organske materije. Zagađivači su uklonjeni iz otpadnih voda usled aerobne biodegradacije organske materije pri čemu ga plutajući mikroorganizmi troše I pretvaraju u biomasu.

Treća faza je sedimentacija – Uglavnom se odvija u kasnim večernjim satima kada se očekuje smanjemi priliv otpadnih voda (noću) tj. kada je priliv otpadnih voda najmanji.

Četvrta faza je ispuštnaje tretirane otpadne vode – nakon 75 minuta od završetka faze sedimentacije, tretirana voda se ispumpava iz rezervoara, kroz sistem.

Peta faza se odnosi na skladištenje mulja. Odlaganje mulja –ukoliko postoji posebna komora ili rezervoar ostatak mulja se ispumpava iz njih. Skladište za mulj se može nalaziti u samom rezervoaru ili izvan rezervoara. Nakon punjenja rezervoara za mulj, mešavina vode I mulja se smešta na porvšinu prethodno zgusnutog mulja. Višak vode se reciklira kroz kanalizaciju u procesu za tretman otpadnih voda. Preostali mulj se strdnjava (zgrušava). Alternativno ako u samom rezervoaru ne postoji skladište za mulj, onda se preporučuje uklanjanje dela sadržaja iz rezervoara –kada je zapremina mulja (SV) veća od SV30 veće od 700mg /l (prilikom vađenja uzorka iz rezervoara nakon 30 minutaukoliko je zapremina mulja veća od 700mg po litri potrebno je izvršiti uklanjane mulja).

Broj stanovnika

4

6

8

10

20

25

30

40

50

Zapremina prečistača

2000 |

3000 l 

4000 l 

5000 l 

9000 l 

11000 l

14000 l 

18000 l

23000 l

Dimenzije

Ø1000×2540

Ø1200×2670

Ø1300×3030

Ø1300×3780

Ø1600×4500

Ø1600×5500

Ø2000×4460

Ø2000×5730

Ø2400×5100

Karakteristike prečistača otpadnih


Od PEHD-a što znači da su ekološki ispitani I ne zagađuju životnu sredinu

  • Ulazni I izlazni prečnik su lako šrilagodljivi I na njih se lako vrši standardni priključak
  • Jedan rezervoar za process prečišćavanja.
  • Jeftiniji su od bilo kojih drugih vrsta prečistača ili separatora
  • Garantuju vodonepropusnost
  • Material od kojeg su napravljeni naši prečistači gubi samo 5% svojstva posle 50 godina korišćenja

Prečistači su otporni na UV zrake, podnose ekstremne temperature od -30° c do + 80° c i imaju dobru nosivost, prilikom premeštanja neće doći do oštećenja što znači das u otporni na udarce, što znači da na njima ne ostaju vidljivi tragovi, i što je jako bitno Čabar Plast prečistači otpadnih voda su laki za montiranje i imaju minimalne troškove održavanja

  • Jednodnevni ciklus SBR rada.
  • SBR ciklus rada traje 24 sata tj.jedan SBR ciklus dnevno. Prečistači otpadnih voda pokrivaju prosečnu dnevnu aktivnost porodice ili poslovne organizacije. Faza sedimentacije odnosno prečišćavanja se vrši u kasnjim večernjim satima kada se očekuje smanjeni priliv otpadne vode (noću ) tj kada je najmanji priliv otpadnih voda.

Adresa:

Čabar plast z.r,
Plužac bb, 14523 Osečina

Kontakt osobe:

Sreten Đorđević

Telefon:
+38160 445 2012